Moć biljaka kroz aromaterapiju

Moć biljaka kroz aromaterapiju

Piše: Ana Stojanović (aromaterapeut)

Aromaterapija je prava holistička terapija, koja u obzir uzima telo, emocije, um i duh osobe koja traži pomoć, kao i životni stil, navike u ishrani, relacije sa drugim ljudima, dakle posmatra osobu – u celosti. Reč aromaterapija je prvi put upotrebljena u XX veku da bi se opisalo korišćenje esencijalnih ulja iz biljaka u obliku tretmana.

Aromaterapija ima svoje korene u antičkim praksama kojima su se ljudi oduvek lečili, za koje su koristili biljni materijal. Sirovi biljni materijal se koristio hiljadama godina, dok nismo otkrili proces destilacije i od biljnog materijala počeli da dobijamo direktno ulje. Ljudi u antičko doba, pa i ranije, su verovatno nasumično dolazili do otkrića da je nešto od biljnog materijala (lišće, bobice, korenje) koje su skupljali za hranu bilo lekovito. Verovatno su posmatrali i životinje, koje biljke biraju bolesne životinje da jedu. Takva saznanja su bila dragocena ljudima koji su zavisili samo od onoga što imaju u okruženju i kada se otkrije lekoviti princip, znanje se predavalo dalje u okviru plemena, kao deo mudrosti koja se prenosila sa kolena na koleno.

Tokom istorije glavna prekretnica u aromaterapiji se dogodila početkom XX veka. Za to je zadužen René-Maurice Gattefossé, francuski hemičar koji je otkrio jednu od upotreba esencijalnog ulja lavande. Naime, radeći u svojoj laboratoriji, gadno je ispekao ruku tokom rada na nekom eksperimentu i brzo je potopio ruku u tečnost koja mu je bila najbliža. Ispostavilo se da je to bilo esencijalno ulje lavande. Kasnije je bio zapanjen kako je rana brzo zarasla i sa vrlo malo ožiljaka. Ovo je započelo njegovu fascinaciju esencijalnim uljima i inspirisalo ga da počne seriju eksperimenata koje je sprovodio tokom Prvog svetskog rada na vojnicima u vojnim bolnicama. Koristio je ulja lavande, timijana, limuna i karanfilića zbog njihovih antiseptičkih svojstava. Gattefossé je primetio poboljšanje u zarastanju rana koje je tretirao esencijalnim uljima, koja uzgred nisu imala nus efekata, kao što je to bio slučaj sa ostalim antisepticima koji su se koristili u to vreme. O Gattefossé-u se malo zna, ali on je napisao nekoliko knjiga o esencijalnim uljima u kojima je navodio razne lekovite protokole za lečenje raznih bolesti. Posebna knjiga koju je napisao Aromathérapie: Les Huiles Essentielles Hormones Végétales prevedena je na engleski i može se naći sada kao Gattefosse’s Aromatherapy. To je prva knjiga čoveka modernog doba koji je skovao naziv AROMATERAPIJA. Jedna od jako važnih stvari koju je zagovarao Gattefossé, to je da je on verovao u esencijalna ulja baš onakva kakva se dobiju iz biljke – kompletna i neizmenjena; smatrao je da izolovanje „aktivnih sastojaka“ zapravo umanjuje njihovu moć.

Kako aromaterapija izgleda u današnje vreme sa razvojem svih modernih tehnologija ekstrakcije ulja i edukacije aromaterapeuta?

Smatra se da u biljnom carstvu ima više od 250.000 vrsta, od toga oko 450 biljaka sadrže esencijalna ulja koja bi se mogla koristiti. Od tog broja u terapeutskoj upotrebi je oko 125-150 esencijalnih ulja. U današnje vreme imamo mnogo više tehnologija koje nam omogućavaju izolovanje esencijalnih ulja. Destilacija vodenom parom je najzastupljeniji način za ekstrakciju esencijalnih ulja i u tom procesu se osim ulja dobija i nešto što se zove hidrolat. Postoji jedna čitava grana terapije koja je bazirana na hidrolatima koji se mogu nanositi na kožu, a mogu se uzimati i oralno. Osim destilacije vodenom parom, postoji nekoliko tehnika koje se skladno biljnom materijalu upotrebljavaju, i to su: hladno ceđenje (uglavnom za citrusna ulja), ekstrakcija organskim rastvaračima (ulja dobijena na ovaj način nisu aromaterapeutskog kvaliteta), enfleurage (tehnika kojom se dobijaju ulja iz nekih cvetova), ekstrakcija superkritičnim gasovima (koristi se za retka ulja, vrlo skupa tehnologija, ekstrakt se naziva apsolut). Način ekstrakcije esencijalnog ulja zavisi od toga gde se i u kojoj meri ono nalazi u biljnom materijalu. Tako imamo esencijalna ulja koja se dobijaju od korena, iz listova, cvetova, pupoljaka, bobica, iglica, piljevine, kore ploda ili pak iz celog nadzemnog dela biljke.

Moć biljaka kroz aromaterapiju

Bez obzira na koji su način esencijalna ulja ekstrahovana iz biljnog materijala, ona suštinski u svom sastavu sadrže oko 3.000 različitih jedinjenja, aromatičnih molekula koja u takvoj kombinaciji daju specifičan miris tog esencijalnog ulja. Sva ta jedinjenja se mogu razvrstati u nekoliko osnovnih kategorija, odnosno hemijskih grupa (klasa) koje imaju zajednička svojstva. Jedinstvena kombinacija različitih sastojaka unutar jednog esencijalnog ulja daju mu specifičnost od koje zavisi terapeutski efekat, kao i njegova aroma. Ovo je vrlo važan deo edukacije za aromaterapeuta jer nam obezbeđuje znanje o bezbednosti i toksičnosti određenih klasa jedinjenja.

Dobar aromaterapeut gleda mnogo više od jednostavne primene esencijalnog ulja za dati problem, jer posmatra osobu u celosti na svim nivoima (fizički, emotivni, mentalni i duhovni). Na osnovu početne anamneze dolazimo do definisanja teme na kojoj klijent želi da radi i u skladu sa tim se određuje način primene aromaterapije. Postoje različiti načini primene – kako za terapeutske svrhe, tako i radi užitka, ali uglavnom je to apsorpcija preko kože i preko disajnih puteva. Bilo koji metod da se koristi, efekat se ostvaruje na svim nivoima. Esencijalna ulja ne bi nikada trebalo koristiti oralno, osim ako to nije prepisao medicinski doktor ili drugi kvalifikovani praktičar koji ima edukaciju iz ove oblasti. Oralnu upotrebu ulja bi trebalo shvatiti ozbiljno. U svakom slučaju cilj je da telo vratimo iz disbalansa u balans, da dođemo do stanje ravnoteže u kojem su telo, duh, emocije i um u optimalnom funkcionisanju. Problematika koja dovodi u disbalans može biti na emotivnom ili mentalnom planu, a esencijalna ulja u kombinaciji sa terapeutom, može klijentu da pruži stvarno nežno, celovito i prirodno mesto za isceljenje.

Primena esencijalnih ulja

Masaža je jedan od vrlo važnih načina primene esencijalnih ulja jer osim nanošenja ulja i apsorpcije preko kože i udisanja, kombinuje se sa važnim elementom koje može doprineti isceljenju, a to je ljudski kontakt. U skladu sa potrebama klijenta određuje se procentualni sastav mešavine, kao i koja ulja se koriste. Postoje i neki slučajevi kada nije dobro sprovoditi masažu, a u tom slučaju se mogu praktikovati neki od drugih načina. Drugi vrlo važan način primene je kroz kupke, za celo telo ili deo tela. Celo telo se potapa u kupku, najčešće u duboku kadu. Sada je sve modernije imati tuš kabinu, ali i tu se može kapnuti ulje na pločice ili na gazište, topla voda će svakako da pomogne isparavanje ulja. Kada se radi potapanje dela tela, onda je to uglavnom kupka za stopala ili sedeća kupka za genitalni predeo i perineum. Ulja se mogu koristiti i kroz tople i hladne komprese (obloge) – ovo je vrlo korisno kada nismo u mogućnosti da masiramo taj predeo na koji bi trebalo da stavimo kompresu. Upotrebljava se u zavisnosti od toga da li je problem vruće ili hladne prirode. Dalje, imamo inhalacije – to se može raditi kroz klasičnu inhalaciju (šerpa tople vode i peškir preko glave), kroz difuziranje (difuzer ili nebulizator) ili aroma-lampica. Sve ove primene zavise od problematike i aromaterapeut daje sugestiju za idealno rešavanje problema.

Moć biljaka kroz aromaterapiju

U današnje vreme difuzeri su postali dostupni i verujem da neki od vas imaju difuzer u svom domu. Ako je to slučaj, zimsko vreme je dosta pogodno za korišćenje difuzera; manje otvaramo prozor, vazduh se manje izmenjuje sa spoljašnjim, a imamo i efekat grejanja koje može da isušuje vazduh. Ako ne znate koja ulja možete da kombinujete, u tabeli je predlog za nekoliko mešavina.

Mešavine za difuziranje
Uživanje 2 kapi cimeta (kora)
2 kapi ylang-ylang
4 kapi pomorandže slatke
Meditacija 4 kapi pomorandže slatke
2 kapi palo santo (može zamena za tamjan)
Ženski miks 2 kapi lavande prave (Lavandula angustifolia)
2 kapi geranijum burbon
2 kapi muškatne žalfije (Salvia sclarea)
Čišćenje prostora 2 kapi vreska (Satureja montana)
2 kapi čajevo drvo
4 kapi limuna
Mix za trudnice 4 kapi mandarine
2 kapi ylang-ylang
2 kap lavande prave

Ukoliko ne posedujete difuzer, nemojte očajavati, postoji i jeftinija zamena. Možete uzeti neku čistu, dekorativnu saksiju ili jednostavno šerpicu, napuniti toplom vodom (važno je da ne bude previše topla), ukapajte mešavinu i ostavite da se miris širi po prostoriji. Ono što je tu važno kada pravite mešavinu, palite difuzer i energizujete prostor, moj vam je savet da napravite i nameru za taj ritual (na primer „svakog dana nađem trenutak za uživanje“ ili „moj prostor je energetski čist“ ili „uživam u trudnoći“) – ta namera će pomoći vašoj energiji da se sinhronizuje sa energijom ulja.

Šta je vrlo važno znati o uljima pre nego što krenete sa kupovinom i upotrebom?

Osim emotivne, psihološke i energetske slike etarskih ulja, postoji još jedan veoma važan aspekt, kojeg sam se dotakla ranije u tekstu – to je svakako hemijski sastav esencijalnih ulja. Zapravo, svi ostali aspekti ulja potiču od hemijskog sastava. Aromaterapeut sa klijentom određuje koje su to aspekti našeg tela, duha, emocija i uma koje treba energetski, psihološki ili emotivno aktivirati, opustiti ili uravnotežiti, a hemijski sastav je taj koji određuje da li će ulje biti stimulativno, balansirajuće, relaksaciono i u kom svojstvu ćemo ga koristiti.

Moć biljaka kroz aromaterapiju

Od čega zavisi hemijski sastav esencijalnih ulja? Hemijski sastav ulja određene biljke zavisi najpre od hemotipa. Na primer, ruzmarin (Rosmarinus officinalis) ima nekoliko hemotipova: 1.8-cineol, verbenon, borneol i kamfor. Hemotipovi (engl. chemotype – CT) su biljke iste vrste koje imaju različito zastupljene sekundarne metabolite, odnosno sastojke esencijalnih ulja. Dalje, neke biljke su karakteristične za određeno podneblje, te se tako gajene biljke razvijaju u potpunosti onako kako im to prirodno stanište nalaže (odgovarajuća vlažnost zemljišta, klimatski uslovi, broj solarnih dana, itd). Najkvalitetnija ulja se dobijaju od biljaka ubranih na njihovom prirodnom staništu ili biljaka koja su gajena metodom divljeg rasta, biodinamičkim ili organskim uzgojem. Za terapeutske svrhe najpoželjnije je koristiti etarska ulja dobijena od biljaka gajenih nekim od ovih načina.

Da rezimiramo – kod kupovine ulja važno je da imate na umu da na bočici piše latinski naziv i koji je hemotip. Najčešće to piše ovako: Rosmarinus officinalis, 1.8-cineol. Na taj način ćete znati koje ulje kupujete. Nije isto da li kupujete Salvia officinalis ili Salvia sclarea – oba su varijeteti žalfije, ali sa potpuno drugačijim sastavom, upotrebom i odlikama.

Nemojte imati zadršku da pitate svog aromaterapeuta za savete. Može da vam se dogodi da ste želeli uspavljujuće i opuštajuće efekte lavande (Lavandula angustifolia), a dobili ste ne baš tako sjajne efekte, jer ste kupili onu lavandu koja nema takva svojstva (Lavandula hybrida).

Ana Stojanović

Želim vam srećne i ugodne, a nadasve mirisne novogodišnje praznike!

Do idućeg puta,
Ana Stojanović