Šta je to život bez otpada?

Milica Glogovac: Šta je to život bez otpada?

Piše: Milica Glogovac

„Nula otpada”, to bio bi najdirektniji prevod za zero waste, spontani društveni pokret i specifičan održivi životni izbor, rasprostranjen širom planete. Mekši prevod, kod nas već zaživeo je „bez otpada”, a život bez otpada u praksi znači jedan redefinišući odnos prema svetu koji nas okružuje, svesni izbor koji podjednako razmatra uzroke i posledice našeg delovanja na životnu sredinu.

Iako je do pre stotinak godina samo takav način života i postojao, u savremenom svetu je život bez otpada postao gotovo nezamisliv. Pa iako i danas, u 21. veku zaista postoje živi ljudi koji su postigli da svoj godišnji otpad smeste u jednu teglu standardne veličine (u životu bez otpada važan predmet), čak i prilagođavanje životu sa manje otpada (low waste) donosi izazove. Ali ove promene u izborima, načinu života i sagledavanju sveta oko sebe donose i radost, jer čine dobro – i tebi, tvom okruženju i životnoj sredini. Treba zato sve ovo doživeti kao celo jedno uzbudljivo i smisleno putovanje, a ne samo cilj po sebi. Na tom putu istražujemo, saznajemo, grešimo, pitamo, preispitujemo, osećamo, prilagođavamo… Kako kaže jedna popularna zero waste misao, možda nikada i nećemo dostići tu nulu kako „zero waste” nazivom sugeriše, ali to nije razlog za nula akcije.

Zero waste: očuvanje svih resursa u smislu odgovorne proizvodnje, konzumacije, ponovne upotrebe, popravljanja proizvoda, pakovanja i materijala bez njihovog spaljivanja i bez bacanja na deponiju, u vodu ili vazduh na način koji ugrožava životnu sredinu ili ljudsko zdravlje.”

(Zero Waste International Alliance, ZWIA)

Ovo bi bila neka zvanična zero waste definicija, a nabrojaćemo i osnovne postulate na kojima funkcioniše život bez otpada, specifične filtere za svaku našu akciju. I to baš ovim redom:

Preispitaj – Rethink

Život bez otpada znači preispitivanje svakog svog delovanja i svojih navika. Pre kupovine – razmisliti: da li mi je to što planiram da kupim zaista potrebno? Ako jeste, da li je višekratno? Da li postoji lokalna alternativa istom proizvodu? Da li taj isti proizvod postoji i u zamenskoj ambalaži ili onoj koja se može kompostirati ili bar reciklirati? Još bolje – da li se taj proizvod može pribaviti i bez ambalaže? Da li je neophodno da upalim auto ili to mogu obaviti i javnim prevozom, biciklom, peške? Da li mi je ovaj komad garderobe zaista potreban ili samo odgovaram na potrošački poriv? Da li u frižideru već imam dovoljno hrane koju treba sasvim iskoristiti?

Redukuj – Reduce

Manje je više. Minimalistička filozofija se sasvim skladno uklapa sa životom bez otpada. Biraš manje, trošiš manje, pa i bacaš manje. Ovo „trošiš” pri tom se ne odnosi samo na novac, već na sve resurse. Jer oni su u održivijem životu adekvatnija valuta. Nije u pitanju to da li trošiš jeftinu ili skupu struju – svaka je struja dragocena. Ona i dalje najčešće dolazi iz neobnovljivih izvora i košta prirodu u rabljenju resursa, u životima raznih bića, u oštećenju njihovog staništa, u transportnom otisku, ugljeničnom otisku… Nije u pitanju samo koliko je novcem goriva plaćeno, nego i koja je stvarna cena eksploatacije fosilnih goriva i koliko će se izaduvnih gasova ubrizgati u atmosferu iz našeg auspuha. „Voda nije skupa” kaže jedna Zmajeva pesmica koja veselo ohrabruje na bolju higijenu, ali pijaća voda postaje sve dragoceniji resurs bez koga nema života i to moramo imati u vidu. Plastika je, s druge strane, u novcu besmisleno jeftina – a zbog neadekvatnog korišćenja, ona celu planetu vrlo skupo košta i koštaće. Mesna industrija jedan je od najvećih zagađivača i devastatora naše planete, što bismo mogli imati na umu na putu ka odluci da barem smanjimo upotrebu mesa u ishrani. Princip redukovanja sasvim je nasuport načelima modernog sveta, nasuprot je vešto negovanom konzumerističkom kultu imanja i težnje za uvek više, a sasvim je u skladu sa ograničenim, konačnim resursima naše Planete.

Milica Glogovac: Šta je to život bez otpada?

Odbijaj nepotrebno – Refuse

Sasvim je u redu reći ne onome što se ne uklapa u tvoje životne izbore. Zato je ok naglasiti da ne želiš plastičnu slamčicu u kafiću, kesu u prodavnici ili jednokratnu plastičnu kutiju na pijaci. U redu je odbiti subscribe mejlove, promotivni materijal, kartice lojalnosti… U redu je reći prijateljima da vam poklone ne donose ili da donesu nešto što je u skladu sa vašim izborima (neku svoju korišćenu stvar koja vam je potrebna, knjigu, živu biljku…) i zahtevati da ne bude spakovano u jednokratnu plastiku. U našoj je kulturi preterivanje u gošćenju i darovanju i dalje znak dobre volje, ali sasvim je u redu da stvaramo nove navike. Poštovanje i ljubav mogu se pokazati i na toliko drugih, nematerijalnih načina.

Ponovo upotrebi – Reuse

Ono što imaš, ponovo upotrebi. Kažu da je najbolji zero waste proizvod upravo onaj koji već poseduješ. Ne moraš kupiti novi ceger, aktiviraj onaj iz fioke. Nije neophodna nova, drvena četka za kosu – čuvaj onu koju već imaš, da ti dugo traje. Voda u kojoj je oprano voće i povrće, može se upotrebiti za zalivanje kućnih biljaka. U svakodnevnom životu, sa svešću o mogućnoj ponovnoj upotrebi resursa i predmeta, zbivaju se promene. Nije preterano reći da zero waste izbori, iako naizgled uskraćuju neku vrstu komfora, zapravo nude oslobađanje iz kandži konzumerizma.

Milica Glogovac: Šta je to život bez otpada?

Popravi – Repair

Uzmi – upotrebi – baci. Ovaj je linearni model potrošačkog življenja popularizovan u našem svetu, sa potrošnjom kao glavnim ciljem. To je svetska mejnstrim ekonomija. Proizvodnja u ovom sistemu postaje masovnija, lošijeg kvaliteta, svesno i namerno sve kraćeg roka trajanja, da bi se jednom potrošena ili pokvarena, što pre kupila nova, a novac i dalje trošio. Proizvodni sistemi su već dugo sposobni da proizvedu izdržljive, funkcionalne predmete (čemu smo i sami svedočili), ali to postojeća ekonomija ne voli. Njoj je potrebno da uvek trošimo više, da bismo imali više, a to uračunali u taj famozni ekonomski rast, kao neko fiktivno merilo kvaliteta života ljudi. Ekonomski rast ipak ne računa potrošene resurse, zagađenje izazvano proizvodnjom, otpad time nastao… Ne računa na deo života koji je čovek dao da bi novac zaradio, a onda ga opet i opet trošio na brzo kvarljive stvari. Zato je „popravi” čist bunt, i jedan od važnih principa života bez ili sa manje otpada. Popravljaljući stvari, odolevajući zavodljivim pozivima da kupiš novo, prkosiš neodrživom sistemu, čuvaš svoju okolinu, a i svoje skupoceno vreme.

Recikliraj – Recycle

Još jedan, nešto manje održiv zero waste filter kroz koji „propuštamo” ono što u našu svakodnevicu ulazi je – reciklaža. Od najveće važnosti je da sve prethodne korake koji se odnose na redukciju stvaranja svakog otpada, pa i onog koji je reciklabilan, sprovedemo veoma savesno. Reciklaža može da funkcioniše samo ako smo se potrudili da proizvedemo što manje materijala za bacanje (na deponiju) i za reciklažu. Proces reciklaže uvek košta, reciklabilni materijali nisu samo sirovina, oni su sirovina čija obrada košta – ne samo u novcu, već i u prirodnim resursima.

Plastika, na primer, i to ne sve njene vrste, jeste reciklabilan materijal, ali ona reciklažom gubi na kvalitetu i ne može se reciklirati do u nedogled. Aluminijum je reciklabilan materijal, recikliranjem ne gubi na kvalitetu, ali se kod nas recikliraju uglavnom samo limenke. Staklo je takođe reciklabilan materijal koji ostaje istih karakteristika koliko god se puta pretapalo, ali se kod nas samo prikuplja i izvozi u inostranstvo na reciklažu, jer se ne reciklira lokalno (fabrika stakla u Paraćinu je nažalost prestala sa radom). Papir, karton iako biorazgradivi, kompostabilni i održivi – i dalju su dragocen resurs i nisu za razbacivanje.

Kompostiraj – Rot

Dobar primer ponovne upotrebe onog što se može deklarisati kao otpad je kompostiranje – proces biološke razgradnje organske materije. Važno je napomenuti da organski otpaci (sirovi kuhinjski otpad od voća, povrća, ostaci kafe, čaja…) u zero waste životu mogu završiti u tvom ličnom kompostu i na taj način se vratiti u prirodu na najbolji način – kao đubrivo, bogata i zdrava zemlja. Detaljnija uputstva o kompostiranju (čak i u gradskim uslovima i u stambenoj zgradi) možeš pronaći na ovom linku i ohrabrujemo te da se upustiš u taj poduhvat. Hrana i drugi organski otpad koji završi na deponiji (van prirodnog procesa razgradnje) oslobađa metan, jedan od najštetnijih gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i klimatske promene, a podaci pokazuju da veliki procenat zagađenja upravo odatle dolazi.

Milica Glogovac: Šta je to život bez otpada?

Sve što nije ostalo na nekom od ovih filtera (preispitaj/redukuj/odbijaj nepotrebno/ponovo upotrebi/popravi/recikliraj/kompostiraj), sve što nismo uspeli da spasimo – ide na deponiju. Tamo se razgrađuje godinama, decenijama, stotinama godina. Ili se uopšte i ne razgrađuje. Ili se razgrađuje u toksične materije. Zato činimo apsolutno sve što možemo da što manje našeg otpada završi na deponiji.

Naravno da je izbor života bez ili sa manje otpada i svojevrsni aktivizam, jer svojim delovanjem odbijaš da učestvuješ u procesima koji narušavaju harmoniju prirode, smanjuješ nepotrebnu konzumaciju, odbijaš da budeš nesavesni potrošač i neodgovorni, nezainteresovani stanovnik planete i okrećeš se kružnim procesima. Svojim izborima možeš uticati na zajednicu, ali i na tržište, a možda i na donosioce odluka. Jer je svaka, i individualna akcija, važna.

Dovoditi u pitanje, promišljati, preispitivati postupke i delovanje sistema, proizvođača, svoje zajednice, svoje lično delovanje – na sebe, na druge, na druga živa bića, na život, na celu životnu sredinu, sve je to deo procesa u izboru života bez i sa manje otpada.

Ovaj put daje i puno prostora za kreativnost i slobodu, pa je moguće interpretirati ponuđena rešenja, prilagoditi ih svom okruženju, navikama, osećaju, i nalaziti nova, sebi bliska. Izvesno je da se u ovom svedenijem životu, koji teži da sačuva delikatni balans između čoveka i sveta koji ga okružuje, između stvarnih potreba i suvišnog, uzimanja i vraćanja, može naći smislenije zadovoljstvo i ispunjenje. Zato, srećan ti put ka životu sa manje otpada!

Milica Glogovac: Šta je to život bez otpada?

Izvor: www.plavoizeleno.rs

 

O autorki teksta:

 

Milica Glogovac

Milica Glogovac

Voli da misli da je nezavisna novinarka. I jeste, diplomirala je novinarstvo i komunikologiju, a i masterantkinja je na studijama Ekološka politika, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Svoja šarolika iskustva (novinarstvo, video produkcija, odnosi sa javnošću..) odlučila je ipak da sasvim usmeri na polje zaštite životne sredine. Fascinira je odrast i radoznalo ga istražuje. Stvarno se trudi da živi sa manje otpada. Pomalo piše, ponešto i čita. Vlasnica je dve nestašne mačke i jedne male divlje bašte. Spletom okolnosti je i joga instruktorka. Pre svega, srećna je majka jedne sjajne devojčice. (Foto: Maja Medić)