Svestan dodir

Autorka slike: Ivana Lena Bešević

Autorka slike: Ivana Lena Bešević

Piše: Jelena Vukičević

„Potreban nam je dodir, ali pre svega nam je potreban svestan dodir, trenutak u kojem se druga osoba povezuje sa nama, kožom na kožu, i svesna je da se to dešava.”

Mary O’Malley, „Belonging to Life“

Šta je svestan dodir lakše je osetiti nego opisati. Zamislite situaciju masaže i razliku između dodira koji je prisutan, osetljiv za reakcije vašeg tela, jasan u smislu da ne prelazi granice i usmeren na vašu dobrobit; dodira maserke koja je umorna, razmišlja šta će jesti kada završi sa vama i ubrzano ponavlja ko zna koji put iste pokrete; i dodira masera koji koristi priliku da vas dodiruje na način koji njemu pruža zadovoljstvo.

Kako će vaše telo reagovati u kojoj situaciji? Kada će se opustiti, prodisati, omekšati, a kada će se zamrznuti, zgrčiti, trpeti ili početi da se sklanja od dodira?

Dodir je jedno od pet osnovnih ljudskih čula, instinktivan, prirodan jezik, univerzalan za sve ljude. U detinjstvu je nužan za stimulaciju nervnog sistema i zdrav fizički i psihički razvoj. U knjizi „Kada telo kaže ne“ Gabor Mate piše da je taktilni kontakt najraniji doživljaj sveta za novorođenče, da je to „prvi način na koji dobijamo ljubav“. U odraslom dobu dodir je način na koji razmenjujemo bliskost, pružamo utehu i doživljavamo zadovoljstvo.

„Umirujući dodir, bez obzira da li je primenjen na nakostrešenu mačku, uplakanu bebu ili uplašeno dete, ima univerzalno priznatu moć da ublažava znakove uznemirenosti.“

Deane Juhan, „Job’s Body: A Handbook for Bodywork“

Šta je to što nam može pomoći da počnemo da istražujemo i produbljujemo svoju sposobnost da dajemo i primimo ovakav dodir?

Autorka slike: Tania Rivilis

Autorka slike: Tania Rivilis

Poverenje našeg tela u nas

Za svestan dodir nužno je da budemo prisutni, da budemo u svom telu, da osetimo šta je to što ono želi i šta mu je potrebno, da svojim prstima osetimo da dodirujemo drugo ljudsko biće. I moguće je da ćete pomisliti – gde bih bila nego u svom telu – međutim, pogotovo u situacijama koje nam deluju emocionalno zahtevne, svi smo razvili razne metode da se od njega odvojimo. Pre nego što bilo šta počnete, udahnite i izdahnite nekoliko puta, zatvorite oči, osetite šta se dešava u vama.

Razne su prakse koje nam mogu pomoći da povećamo osetljivost za sopstveno telo, ali dovoljno je i da počnete tako što ćete se zainteresovati za njega i posvetiti mu pažnju. Udobno sedite, lezite, dišite, zažmurite, iznutra posmatrajte svoje telo i zapitajte se – Šta osećam? Trnce, težinu, toplotu, protok energije? U kom delu tela više, u kom manje ili uopšte ne?

Pokušajte da se ne kritikujete i ne osuđujete. Skloni smo da se fokusiramo na ono što nije u skladu sa nekim zamišljenim idealom savršeno protočnog i vibrantnog tela. Naša tela su mudra, i ako je vaše telo „procenilo“ da je korisnije da umanji intenzitet osećanja u nekom svom delu, sigurno je imalo razlog za to. Isto tako, to će se promeniti kada telo proceni da je situacija postala bezbednija, da dobija pažnju ili da je neka druga njegova potreba sada ispunjena.

Usporite. Dajte si vremena. Gradite poverenje svog tela tako što ga nećete ubrzavati, nego ćete mirno sedeti sa njim i slušati šta vam govori. Vratite sami svoju sposobnost da osetite svoje telo iznutra.

Možete ga zatim pitati kako želi da se kreće. Koji pokret bi mi najviše prijao u ovom trenutku? Šta će mi pomoći dublje da udahnem? Koji deo jedva čeka da se promrda, a koji je miran? Sporo, brzo, oblo, oštro, gore, dole? Da se raširi ili skupi, da se trese, skače ili kruži? Šta kaže glava, a šta kažu kolena? A šta ako započnu razgovor? I pokrenite ga.

Rečenica koja meni pomaže je da svom telu kažem – ovo je tvoje vreme i tvoj prostor i radi šta želiš.

„Ovo je tvoje telo, tvoj najveći dar, puno mudrosti koju ne čuješ, žalosti za koju misliš da je zaboravljena, i radosti kakvu nikada nisi osetila.”

Marion Woodman

Naravno, produbljivanje poverenja našeg tela u nas nastavlja se tako što ćemo potrebe koje osetimo i da ispunimo, tako što ćemo u praksi poslušati to što je konačno počelo da nam govori, tako što ćemo odsutnoj maserki sa početka priče reći – želim sada da prekinem ovu masažu. Ali to je druga tema.

Zadovoljstvo u dodiru

Još jedna stvar za koju možete da se zainteresujete jeste osetljivost vaših šaka na dodir. Naši dlanovi i prsti na rukama su mesta na kojima se nalazi posebno veliki broj receptora za dodir. Prva lekcija na sajtu Betty Martin, autorke teorije „The Wheel of Consent“ („Točak pristanka“) – koja je za mene riznica blaga na ovu temu – zove se „Zadovoljstvo u vašim rukama“ i započinje njenim zapažanjem da je to možda i najvažniji korak u celom procesu, korak koji će promeniti vaš osećaj vaših ruku – navikli smo na ruke kao sredstvo za davanje, a ne za primanje zadovoljstva – a to zatim menja i sve ostalo.

Autor slike: Josep Moncada

Autor slike: Josep Moncada

Pitanje sa kojim nas ona poziva da istražujemo jeste – Šta će se dogoditi ako svojim rukama dozvolim da se osećaju dobro bez ikakvog razloga? I ako to nisam u stanju, ako sam to zaboravila, šta mi je potrebno da bi se to dogodilo?

Na samom početku, ona daje ovu vežbu. Sedite udobno na stolicu, oslonjenih leđa, uzmite neki predmet iz svoje okoline i budite sa njim. Probajte da svojim rukama, ne svojim očima, primetite sve detalje tog predmeta. Kog je oblika, teksture, gde je grub, gde je gladak? Istražujte intenzitet i brzinu pokreta, usporite i primetićete da što sporije pomerate svoje ruke, to ćete više osetiti.

U nekom trenutku tog istraživanja osetićete da vam nešto u tome prija. Osetićete zadovoljstvo koje potiče iz samog čina svesnog dodirivanja. Na taj način ćete ponovo „probuditi“ svoje ruke za iskustvo uživanja u dodiru.

Kao i u prethodnoj vežbi, pokušajte da se ne kritikujete ako ne osećate ništa, ako vam se pokrenu emocije koje niste očekivali, sramota ili krivica, koje su često povezane sa zadovoljstvom i dodirom, ako vas misli odvlače, ako vam je dosadno i pre biste radili bilo šta drugo.

„pogledaj svoje telo, šapni, nema doma kao što si ti“

Rupi Kaur, „Sunce i njegovo cveće”

I kada ste spremni, započnite i razmenu dodira. Posle tuširanja svesno namažite deo po deo svog tela bademovim uljem osećajući različite teksture kože, zamolite osobu u koju imate poverenja da vas jedan minut drži za ruku u tišini, dugo grlite svoje dete ne misleći ni na šta drugo, kažite partnerki da ste joj na raspolaganju pola sata i pitajte je kako bi volela da je dodirujete ili zakažite dobru masažu.

Kada posvećeno obratite pažnju na svoje telo, na svoju kožu i kvalitet dodira koji dajete i primate, pokrenuće se i brojne druge stvari, neminovno. Uživajte u istraživanju, imajte poverenja u sebe, i nežno sa sobom.

Jelena Vukičević

 

Jelena Vukičević,
autorka Facebook strane „Svesno telo”