Vinyasa Flow Yoga je dinamičan stil yoge, u kome se pozicije (asane) nadovezuju jedna na drugu kroz spajanje pokreta i daha. Dah daje ritam vežbanju i pokreće energetski tok (“flow”). Tako kreiramo dinamičan sled kojim se telo brzo zagreva.

Lepota Vinyasa stila leži u različitim kombinacijama dinamičnog sleda, pa tako svaki čas drugačiji.

Ukoliko volite kretanje, opuštenost pokreta i nepredvidivost onda je Vinyasa flow upravo za vas.

Yin yoga je suptilan stil yoge gde u položaje ulazimo polako i sa punom pažnjom, zadržavajući se duže u svakom od njih. Tako povećavamo fleksibilnost, pospešujemo opuštanje mišićne fascije i vezivnog mišićnog tkiva.

Yin yoga je najčešće usmerena na karlicu, kukove, donji deo ledja i unutrašnju stranu bedara i kroz aktivaciju vezivnog dubinskog tkiva istovremeno ih rasteže, jača i opušta, što je upravo i fokus Yin yoge

Ukoliko sebi želite da priuštite opuštanje kroz vežbanje i meditativniji pristup telu, ovaj stil je odgovarajući za vas.

Ovo je stil yoge u kojem se asane izvode lagano, nadovezujući se jedna na drugu, sa dužim zadržavanjem u svakom od položaja.

Cilj ove prakse je povećanje gipkosti tela, jačanje mišića i povećanje snage, uz istovremeno uklanjanje fizičke i psihičke napetosti.

Ovaj stil yoge je vrlo prilagodljiv svakom nivou, tako da ga mogu vežbati i mlađi i stariji, pa čak i oni koji su zbog zdravstvenih problema slabo pokretljivi. Oni pokrete izvode do nivoa vlastitog ograničenja.

U ovom stilu yoge se često rade i pranayame (posebne vežbe disanja) koje energizuju telo i dovode ga u ravnotežu.

Yoga disanja je poseban metod Hatha yoge i kompletna praksa u kojoj kroz pokret učimo da razumemo svoj dah i oslobodimo sav njegov potencijal da nas rastereti, osnaži, podrži i nosi, kako na prostirci, tako i u životu.

Yoga disanja spada u terapeutske segmente prakse. Izdvaja je prilagođavanje individualnim potrebama vežbača, fokus na dah u skladu sa fiziologijom i biomehanikom disanja, funkcionalan zdrav pokret i introspektivni metod kojim primarno razvijamo interocepciju, naš senzorni sistem kojim prepoznajemo dešavanja unutar svog tela. Prepoznajemo i oslanjamo se na individualne putanje kretanja daha da prepoznamo jezik kojim dah govori sa nama, organizujemo zdrav pokret i osećaj udobnosti u sopstvenom telu.

Časovi obuhvataju dinamične asane, pranajamu, pratjaharu, vođene relaksacije, vežbe koncentracije i meditacije, uz dovoljno modifikacija da časovi odgovaraju različitim nivoima i potrebama polaznika.

Sanskritska reč “ashtanga” označava “osam nivoa” koji, u skladu sa Patanđalijevim Yoga sutrama, korespondiraju sa osam različitih praksi kreiranih kao sredstva za kontrolu uma i pročišćenje unutarnjeg bića: jama (moralna pravila), nijama (samopročišćenje i proučavanje), asana (pozicija), pranajama (kontrola disanja), pratjahara (kontrola čula), darana (koncentracija), djana (meditacija) i samadi (kontemplacija).

U početku fokus u Ashtanga praksi je na svakodnevnom vežbanju asana, odnosno yoga pozicija, da bi telo i čulni organi postali fleksibilni, što je preduslov za stabilnost uma.

Tehnike Ashtanga yoge su grupisane u šest različitih serija, od kojih bi svaka trebalo da bude vešto savladana ispravnim redosledom pre nego što se upustimo u savladavanje naredne serije.

Akcenat je na vinyasi, specifičnom sistemu disanje/pokret koji stvara toplotu, izaziva unutrašnje pročišćenje i poboljšava cirkulaciju. Ključni elementi fokusa tokom vežbanja su pozicija (asana) sa kontrakcijama (banda), disanje (uđaji) i mesta na koja usmeravamo pogled (drišti), a cilj je usklađivanje svih ovih elemenata, kako bi se kao posledica umirio um.