Piše: Simonida Zorić Jančić
Zadržavanje vode u organizmu se najčešće javlja kod žena, posebno u periodu nakon 30. godine života. Medicina kaže da se to dešava najverovatnije zbog nestabilnog hormonskog statusa, a psihosomatika da su žene najčešće te koje su vaspitavane da trpe i „ne talasaju“.
Zadržavanje prekomerne vode u telu manifestuje se kao oticanje nogu, ruku, lica, osećaj nadutosti, tromosti i pritiska u telu, a ove simptome često tumačimo kao posledicu fizioloških (najčešće hormonskih) promena. I dok je istina da ovaj fenomen može biti povezan s ciklusom, ishranom, unosom soli ili zdravstvenim statusom, ono što često ostaje van fokusa jeste psihološka tj. emotivna dimenzija zadržavanja tečnosti.
U psihosomatskom smislu, zadržavanje vode može se posmatrati kao telo koje zadržava ono što ne uspevamo da pustimo: suze koje nismo isplakali, reči koje smo prećutali, emocije koje smo potisnuli. Voda u telu, simbolično, jeste emocija: živa, promenljiva, ponekad nežna, ponekad razorna.
Ipak, zadržavanjem tečnosti nas telo ponekad štiti od dubinskog procesuiranja nerazrešenih emotivnih sadržaja kad za to još uvek nismo dovoljno osnaženi, podržani i spremni.
Glavni simptom jeste edem (nakupljanje tečnosti u tkivu, otok). Najčešće su zahvaćeni ekstremiteti (ruke i noge, posebno stopala). Rukama posežemo, primamo, grlimo, radimo, pa je uvek prvo pitanje da li na tom polju postoji potisnut emotivni sadržaj. Noge nam pomažu da se krećemo, iskoračimo.
Drugi najčešći simptom jeste nadutost očiju i lica, što uglavnom ukazuje na neprocesuiranu tugu, neodbolovan bol i neisplakane suze.
Osećaj težine i tromosti u telu dosta jasno ukazuje na nosimo teret potisnutih emocija, uglavnom povezanih sa osećanjem opterećenosti odgovornošću ili obavezama i jasna su manifestacija emocionalne stagnacije i unutrašnje zasićenosti.
Lokalizovano zadržavanje tečnosti se takođe javlja kao čest simptom: voda se zadržava uvek na istim delovima tela i to najčešće biva u predelu stomaka, centra naše lične moći i granica. U tom slučaju možemo pažnju obratiti na to kakvi smo u procesuiranju emocija u bliskim odnosima, na moguće prisustvo straha ili osećaja ranjivosti.
Hronično zadržavanje tečnosti u organizmu koje se opire svim pokušajima eliminacije i regulacije, može biti refleksija naše opšte emotivne ili životne stagnacije, nerešenih unutrašnjih konflikata i nemogućnosti da se izrazimo i budemo svoji.
Ukoliko ne postoji fiziološki uzrok zadržavanja tečnosti, sagledavanje emotivnih uzroka ovog stanja nam može pružiti mnogo širi, holistički, pogled na to šta se u nama dešava. Neka od korisnih pitanja na ovom putu mogu biti:
- Za koje oblasti mog života osećam da stagniraju ili su blokirane?
- Koje emocije ne želim da pustim?
- Da li se često osećam preplavljeno u emotivnom smislu?
- Da li izbegavam da se suočim sa određenim emocijama ili odnosima?
- Koju odluku odlažem?
Ovakvo kompleksno stanje traži i kompleksan pristup, pa je zato neophodno, pored fizičkog detoksa, obaviti i emotivni detoks. Različiti su načini na koje možemo stići do cilja (oslobađanja) ali oni uvek objedinjuju rad sa telom (na primer: pokret, limfna drenaža, plivanje, režim ishrane) i rad na emocijama (na primer: psihoterapija, terapijsko pisanje, razgovor, izražavanje kroz kreativan proces).
Ipak, prvi korak ka promeni jeste uvid da telo pokušava da izrazi ono što mi ne uspevamo da osvestimo i izgovorimo. Kada to razumemo, prestajemo da ga tretiramo kao neprijatelja i prihvatamo ga kao saputnika koji traži pažnju.
***
Simonida Zorić Jančić
Registrovani praktičar Bahovih kapi (BFRP Beograd), Usui reiki master i Wellness terapeut (Učilište Lovran, Opatija). Držala seminare i radionice za odrasle na temu kreativnosti od 2013. godine do danas, kako u Srbiji tako i u inostranstvu: seminari kreativnosti u okviru holističkog programa Harmony na ostrvu Pašman, seminari rada sa kristalima, cvetnim esencijama i slobodnim pokretom u Beogradu, radionice kreativnosti za štićenice Sigurne kuće. Radionice su koncipirane kao pomoć u pronalaženju sopstvenog izraza i kreativnosti i radu na razvijanju sopstvenih potencijala i intuicije kroz različite kreativne tehnike.
U svom individualnom radu objedinjuje više holističkih pristupa, kombinujući rad sa telom kroz masaže, miofascijalno opuštanje i osvešćivanje psihosomatskih obrazaca kroz savetovanje, reiki i rad sa cvetnim esencijama.
Pored višegodišnjeg grupnog i individualnog rada, bavi se edukacijom i obukom polaznika iz oblasti holističkog wellnessa.
Autor holističkog wellness koncepta Zephyros.
U Homeplace – Holističkom centru vodi programe Holistic Bodywork, Dynamic cupping bodywork i savetovanje za Bahove kapi, kao i časove Yin Yoge.
Više o Simonidinom radu možete saznati na njenom sajtu www.zephyroswellness.com