Piše: Tatjana Bjelić
Nisam uvek znala da su rituali živi, da su tu da nas podsećaju, da nose nešto što ne možeš objasniti rečima. Danas mi je jasnije, ali nekada sam verovala da su to samo ostaci nekih starih vremena. Mi smo ih gotovo izbacili iz svojih života. Odavno se više ne slavi trenutak kada devojčica postaje žena, nema inicijacija, obreda prelaza, a za rođendane nam je najvažnije da se dobro provedemo. Čak i venčanja sve češće izbegavamo. A zapravo, ritualima slavimo život, završetak jednog i početak novog ciklusa. To je način da obavestimo um, telo, pa i naše energetsko polje da se nešto menja i zato mu se vredi vraćati, kad god možemo.
Interesovanje za terapije zvukom kojima se bavim već godinama, odvelo me je ka učenjima i tradicijama severnoameričkih Indijanaca. Kroz njih sam naučila mnogo o medicine wheel-u, šamanskim putovanjima, o pravljenju bubnja, o snazi pesme, dima i molitve. Smudging ili ritual čišćenja prostorije ili osobe dimom svetih biljaka postao je deo moje svakodnevice. Koristim ga i u radu sa klijentima, da pripremim prostor, podržim proces, da jednostavno podsetim telo da ustajala energija, teške misli i entiteti mogu da odu, da bi se otvorilo mesto za novo.
U ritualnom čišćenju radi se sa spiritima biljaka, sa zvukom ili pesmom koji prizivaju određene energije. Bilo da je u pitanju prostor ili osoba, kroz jasnu nameru čisti se ono što više ne služi i otvara mogućnost za ono što je potrebno. Jer sve je energija i ona voli da bude usmerena. Možeš njome potpuno da promeniš situaciju ili stanje u kojem se osoba nalazi. I uvek se desi isto, kao da u vazduhu nešto klikne. Klijenti često kažu da osete kao da prostor ponovo diše, ili kao da je nešto teško spalo sa njihovih ramena, da je taj teret dim odneo dalje. Jer dim nije samo biljka koja gori, on zaista nosi molitvu, nameru, zahvalnost. Reči starijih mudraca podsećaju da smudging nije tehnika, već molitva u pokretu: „Dok se dim uzdiže, naše molitve uzdižu se ka svetu spirita, tamo gde prebivaju naši preci i Tvorac. Ustajale energije, osećanja i emocije odlaze sa dimom. On donosi isceljenje uma, tela i duha, i uspostavlja ravnotežu energija. Svaka ceremonija mora započeti čistom namerom i otvorenim srcem. Zato mnogi koriste smudging kao simbolično čišćenje uma, tela, duše i emocija. Miris gorućih biljaka podstiče mozak da stvara beta-endorfine, one prirodne supstance koje podržavaju proces isceljenja u telu.“
Zbog učenja meni je bliska tradicija Lakota indijanaca, Camino Rojo (Crveni put), koja je zapravo muški put – put žrtvovanja, strukture, discipline i često težine. Ali i oni su, vremenom, shvatili da su zapeli u duhovnosti bez ženskog principa, bez lakoće, intuicije i emocije koje žena nosi. Zato mi se sviđa što je došlo vreme da se ta dva principa prepliću, čak i u tradicijama gde stotinama godina u njihovim ceremonijama za ženu nije bilo mesta. Od muškog principa volim strukturu, ali unutar nje postoji prostor za spontanost i vođenje iz srca. Uz jasan sistem, dopuštam sebi da osetim šta je u trenutku potrebno, pa zato svako energetsko čišćenje izgleda drugačije.
E sad, i ovaj naš new age talas nosi sa sobom svašta pomodnog. Pa se tako svuda maše sa palo santom i kaduljom, do te mere da su ove svete biljke postale gotovo ugrožene od preterane upotrebe. Danas je moderno podimiti onim povećim snopom kadulje od trista grama, kao da količina dima garantuje čistoću energije. A zapravo Lakota učitelji kažu da je dovoljan samo jedan listić žalfije da pročisti stotinu ljudi, jer nije poenta samo u dimu. Energetsko čišćenje nije samo tretman, to je poziv duši da se seti kako je to biti u skladu sa sobom, u prostoru koji te podržava, da se seti da smo deo ciklusa života koji se neprestano menja – rađa, čisti i obnavlja. Sve što treba jeste da mu dozvolimo da se dešava, a ritulima mu dajemo svesno tu dozvolu. Jer kad se energija promeni, sve se menja.
I pozivam te da se setiš na koji način možeš da uvedeš ritual u svoj život. To ne mora to biti ništa veliko ni mistično. Mi možemo od svakodnevnih stvari napraviti male obrede, od kupanja, kuvanja, čišćenja kuće, paljenja tamjana… Sve može postati ceremonija ako u nju unesemo prisutnost i nameru, jer ritual, kao i život, najdublje deluje kada je jednostavan.
***
Tatjana Bjelić
Završila je istoriju umetnosti u Beogradu, a svoj profesionalni put izgradila u oblasti odnosa s javnošću. Paralelno sa spoljašnjim svetom komunikacije, rasla je i njena radoznalost prema nevidljivim, suptilnim energijama koje povezuju sve što postoji. Tragajući za dubljim razumevanjem sebe i života, od 2009. godine prolazila je kroz različite škole i tehnike od Prana Healing-a, preko Theta Healing-a i Time Line Healing-a od kojih je svaka otvorila novo razumevanje njenog unutrašnjeg sveta.
Presudan trenutak dogodio se na Nepalu, u susretu sa tibetanskim činijama i gongom, kada je prvi put osetila moć zvuka kao mosta između tela, uma i duše. Tako je završila školu Peter Hess® zvučne masaže i gonga (Prema Vama) i nastavila da istražuje rad sa glasom uz različite učitelje, jer u njemu prepoznaje najličniji i najiskreniji izraz unutrašnjeg sveta.
Uporedo je godinu dana učila o Lakota tradiciji, što je dodatno produbilo njeno poštovanje prema svetosti vibracije, namere i šamanskih rituala, kao i prema bubnju i zvuku koji dolazi sa druge strane sveta u odnosu na Nepal. Kao učenica School of Remembering, kroz učenja Drunvala Melkizedeka, prolazila je putovanje kroz drevne hramove Egipta, učestvujući u ceremonijama na svetim mestima za koja se veruje da potiču iz najstarijih vremena. Putovanja u Peru i Kolumbiju donela su joj dublju povezanost sa prirodom i učenjima zajednica koje čuvaju drevna znanja i sećanje na jedinstvo sa Zemljom.
Danas svoj rad vidi kao poziv da kroz zvuk, iskustva i znanja, vodi ljude na unutrašnja putovanja gde mogu da se podsete ko su i da je sve što traže već u njima.